Proti Mateji Nenadoviću Protojerej stavrofor Vladan Kovačević

podnaslovi } Proti Mateji Nenadoviću Na spomeniku Tvome stricu Jakovu Siguran sam da ćeš se obradovati Za paroha brankovinskog i babolučkog

Siguran sam da ćeš se obradovati

kada saznaš da je Tvoje Jevanđelje sačuvano. Sačuvan je i ručni krst i veliko Jevanđelje. Čuvamo ih u Tvojoj zadužbini u Brankovini.

Tvoj praunuk Mateja S. Nenadović predao ih je 1928. ondašnjem proti brankovinskom Svetozaru Petroviću. Tom prilikom je zapisano: „Novembra 29. dana 1854. g., kada je BABO umro u Valjevu, njegovi posmrtni ostaci preneti su u Brankovinu i tamo sahranjeni sa severne strane pored crkve. Ovo Evangelije i Babin ručni krst, bili su naloženi na Njegove grudi i zajedno sa njim sahranjeni. Kada je počivši Čika Ljuba umro u Valjevu 22. januara 1895. godine tada su njegovi posmrtni ostaci preneti u Brankovinu i spušteni u grobnicu Njegovog Baba-Oca. Tom prilikom skinuti su sa Babinog kostura i izvađeni iz groba, ovo Evangelije i ručni krst, koji su punih četrdeset godina ležali na Babinim grudima u grobu, pa su potom, sa ostalim porodičnim relikvijama čuvani u kući braće: Alekse, Dobrivoja i Mateje Nenadovića, direktnih protinih unuka u Valjevu. Prilikom deobe svog imanja braća Nenadovići Sporazumeli su se: Da sve njihove familijarne relikvije uvek stoje na čuvanju kod najstarijeg člana iz bratstva. I tako za života Aleksinog, ove su relikvije bile kod njega. A posle njegove smrti predate su njegovom sinu Jaši (Jakovu) koji je bio Upravnik kaznenog zavoda u Nišu.

Da bi stradanija ovog Evangelija sa krstom bila još veća, prilikom opšteg odstupanja 1915. g. Jaša je bio prinuđen da ga još sa nekim relikvijama zakopa u lednicu (podrum za čuvanje leda) u Niškom gradu. Odakle ga je tri godine docnije 1918. g. izvadio. Posle smrti Jašine 1926. g. ovo Evangelije sa krstom, došlo je u ruke podpisanom, koji će ga čuvati do daljeg porodičnog sporazuma. Kako Evangelije, tako i krst i ostale relikvije koje su u Nišu bile zakopane, bile su u vrlo narušenom stanju, potpisani ih je popravio u koliko je umeo i mogao.
M. S. Nenadović”
Nije se, dragoj moj Proto, sa ovim završilo stradanije ove svete knjige i ručnog krsta.

Mudri prota brankovinski Čedomir Vićentijević sklonio je iz crkve ove vrednosti na sigurno mesto. Ali 1943. godine Nemci hapse protu Čedu i njegovog sina, sveštenika Aleksu, paroha babolučkog, odvode ih u zatvor na Banjici i oba streljaju.